Zašto baš ovaj blog i zašto baš elektronska muzika?

Prvo, hvala unapred svima koji će biti posetioci i-ili komentatori ovog bloga koji je u momentu ovog pisanja tek u povoju, i idejno i razvojno.

Namera iza ovog bloga je plemenita: a to je da razumemo i produbimo sopstvenu ljubav prema DUBC muzici. Budući da čak i na engleskom jeziku postoji premalo literature i pisane reči o fenomenima unutar i oko elektronske muzike, automatski možemo da računamo da na srpskohrvatskom ne postoji skoro ništa, ako izuzmemo prevod knjige Lorena Garnijea "Electrochoc", koja ostavlja mnogo toga nedodirnutog i neotkrivenog.

To je posebno žalosno za zemlju i region koji već od sredine devedesetih razvija izrazitu sklonost i svest o važnosti i lepoti elektronske muzike i rejv kulture, dva elementa koja ne bi mogla da postoje jedan bez drugog i koji gube smisao jedan bez drugog.

Pitanja kao što su: da li poznajemo korene muzike koju slušamo, da li razumemo njeno mesto u svetu i kulturi, njene žanrove, značaj žanrova, da li radimo na tome da pratimo njen razvoj... jesu neka pitanja koja su važna u smislu razvijanja nas kao slušalaca i poštovalaca muzike koja se svaki dan već 30 godina bori da osvoji neke nove teritorije.

Ciljevi i dometi internet bloga su naravno skromni i ograničeni, ali svaki rezultat će se gledati kao pozitivan ako imamo na umu vakuum u kome postoji ova kultura - sa velikim brojem festivala, promotera, publike, ali i premalo komunikacije i razmene mišljenja među ljudima, što svakako nije dobro.


Elektronska muzika je u današnjoj kulturi nešto kao moralni pobednik, tihi dominator, prećutani autor savremene istorije koji još uvek nije zvanični pobednik koji može da piše istoriju, ali polako - biće i toga.

Koreni elektronske muzike kakvu znamo danas su višestruki, nije sve počelo sa Čikagom i Detroitom. Koreni sežu duboko u tridesete i avangardne, eksperimentalne pokušaje tadašnjih kompozitora da prošire zvučnu paletu i funkcionisanje proizvodnje samog zvuka. Poriv čoveka da osmisli nešto novo, drugačije, funkcionalnije, dostupnije ne treba da čudi, on je tu oduvek i biće sa nama zauvek.

Eksperimentalne elektronske tehnike kasnije su se razvijale i kroz rok kulturu, ali i kroz tehnike produkcije jamajčanske dab muzike i u tom smislu nasleđe dab producenata kao što su Li Skreč Peri ili King Tabi ne može da se dovoljno naglasi.

U trenutku kada se pojavljuje potpuna opsada elektronskih žanrova (elektro, haus, hip hop, elektronski disko) - menja se čitava paradigma proizvodnje muzike i pogleda na muzičke vrednosti (šta nam je dobro u muzici, šta očekujemo od muzike), što klasična pop muzika nikad ne može i neće oprostiti elektronici. Ukidanje klasične strukture strofa-refren-strofa, ukidanje zlatnog standarda trajanja numere od 3 minuta i 15 sekundi, ukidanje značaja virtuoznosti i muzičke profesionalnosti, uvođenje mašina na velika vrata u muziku, ukidanje "autora genija" (kroz napuštanje kompozicije i kulturu remiksovanja i semplovanja) - mnogo udaraca je klasična pop proizvodnja pretrpela od osamdesetih godina naovamo.

Ako ste se ikada pitali odakle optužbe da "to nije muzika", da "nema dušu" (!), da "je to sve nešto dup dup isto" - razlozi su pobrojani gore, elektronska muzika je zaista predstavljala revoluciju muzike i načina na koji je slušamo i doživljavamo.

Elektronska muzika i kultura koja se razvila oko nje je zauvek promenila svet u kome živimo i upravo zato elektronska muzika mora da se brani, razvija i zaliva.

Srećno nam bilo i potrudićemo se da uradimo što je više moguće dobrih i bitnih tekstova.