Tehno muzika i izbeglička pitanja - Drexciya i Lamin Fofana

Da li nas tehno može naučiti nešto o izbegličkoj krizi?


U pesmama okean je često metafora. Označava gomilu stvari: udaljenost, večnost, nedokučive emocije. Ali, metafora je takođe luksuz  koji mnogi ljudi u okolnostima u kojima su svedeni na borbu za puki opstanak, čiji je simbolički kapital opljačkan, lišeni snage sopstvenih priča – ne mogu priuštiti.

Nova ploča bruklinskog producenta Lamine Fofane upravu tu poentira. Možda iznenađujuće,  s obzirom da je izdanje u pitanju sve-instrumentalno i sve-elektronsko; možete pomisliti da ovo nije najbolji format za bavljenje ovom problematikom, ali postoji presedan za ovo.

Tehno dvojac iz Detroita - Dreksija (Drexciya) koristio je okean kao polaznu tačku (i dok govorimo o metaforama, žao mi je što ih mešam ovde) za jedan od najsloženijih konceptualnih okvira koji je  poznat u elektronskoj muzici. Za milione porobljenih Afrikanaca koji nisu preživeli transokeansko putovanje iz Afrike u Ameriku, okean je grobnica. Ipak, Dreksiia je uspela da iskoristi ovu genocidnu istoriju i preokrene je u osnovu za eksperiment u afro - futurističkoj naučnoj fantastici. U svom muzičkom narativu, nerođena deca trudnica koje su bačene u more nisu stradala već su se prilagodila i preživela. Ova častoljubiva mutantska vrsta – Dreksijanci je cvetala pod vodom, dišući kroz škrge, služeći se plovnim kožicama, u borbi sa snagama ljudske pohlepe na svojim Wavejumper-ima.

Subverzivna moć Dreksijinog osmišljenog sveta je naglašena činjenicom da tokom postojanja grupa nije dala nijedan interviju i identitet svojih članova je bila strogo čuvana tajna ( postava Dreksije je oktrivena nakon smrti Džejmsa Stinsona, člana detrotiskog Underground Resistence-a 2002. godine; njegov saborac i drugi član grupe Gerald Donald, nastavio je da proizvodi muziku koristeći gomilu drugih pseudonima). Dreksijanska mitologija je govorila za sebe; to je sve što je potrebno da znate, i u skladu sa temom, ona je sadržala bes i tugu i oštru inteligenciju i zaslepljujuću vrcavost. Ovo je bila drugačija vrsta protestne muzike: zamišljajući alternativni ishod počinjenih zločina, budućnost je postala njihovo bojno polje. Za svoje naoružanje okrenuli su se tehnologiji, postoječoj i izmišljenoj. Kako piše Kodvo Eshun, povezujući Dreksiju sa afro-futurističkom tradicijom, "tehnologija generiše proces koji je Sun Ra imenovao kao AlterDestiny (alternativna sudbina), rastok u vremenu."

Uticaj Dreksije se može čuti na Another World-u, novom EP-iju Lamina Fofane. On je tu, jedva primetan, u morskim akordima i belom šumu  pene i škljocajučim elektro sinkopama u traci "Lampedusa"; još je izraženiji u žuborećim ponavljanjima i kristaličnim činelama u " Plume-u (Realist Mix)".

Rođen i odrstao u Sijera Leoni i Gvineji, Fofana vodi Sci-Fi & Fantasy etiketu – matična kuća, između ostalog, Lotikovog prvog izdanja. Njegov rad je deo dijaloga između tehna, shvaćenog u širokom smislu, i jedne više apstraktne forme. Another World EP je  pokušaj da se tehno poveže sa realnim svetom, da se politizuje estetika povezivanjem sa socio-ekonomijom, sa okeanskim strujanjima, sa bajatim hlebom i prljavom vodom. To se upravo vidi u podnaslovu treće trake: ’’(Realist Mix)’’.

Slušaoci će možda prepoznati ime "Lampeduza" ne znajući zašto; to je  najjužnije italijansko ostrvo, na samo 112 kilometara od Tunisa, a jedna od glavnih ulaznih tačaka za migrante i izbeglice iz Afrike, sa Bliskog Istoka i Južne Azije koji pokušavaju da dođu u Evropu morskim putem.
Moglo bi se pomisliti da zato Lampeduza predstavlja svetionik - ali migranti i izbeglice često nemaju mogućnost izbora svojih metafora. Libijski brod sa 500 afričkih izbeglica se 2013. godine zapalio i potonuo nadomak obale ostrva, u nesreći gde je život izgubilo više od 360 ljudi (BBC je kasnije izvestio da su mnogi od tih istih migranata bili silovali i mučeni od strane krijumčara pred ukrcavanje). Za njih, Lampeduza je grobnica. Oni koji se dokopaju obale bivaju zatvoreni u logore, gde čekaju da budu procesuirani ili deportovani. Lampeduza predstavlja zatvor, zaključana vrata, ćorsokak.

U svojim beleškama koje prate izdanje Fofana piše:
'Sa ovim izdanjem želim da prenesem određeno raspoloženje, osećaj napuštenosti na moru negde između katastrofe i raja. Živimo u kompleksnom svetu, i u zavisnosti na kojoj poziciji se nalazite vaša moguća budućnost se menja. Sutrašnjica može izgledati sumračna i neizvesna – jer se u ovom trenutku situacija ne razvija dobro po stanovnike planete Zemlje...

Mislio sam na hiljade afričkih migranata  koji prkose zimskim olujama i visokim talasima u pretrpanim plovilima kojima prelaze Sredozemno more nadajući se da će stići do Evrope, dok evropske vlade namerno dopuštaju da se utope ili ih zatvaraju da bi obeshrabrili druge od dolaska. Ovo što se dešava je potpuno  deprimirajuće i sramno.

Ujedinjene nacije procenjuju da je više od 137.000 ljudi, uglavnom izbeglica koje beže od "rata, sukoba, ili progona" prešlo Mediteran da bi došli u Evropu u prvih šest meseci 2015. Prema procenama više od 1200 ljudi se utopilo. Kale, izbeglički logor u Francuskoj, je još jedan front u ratu protiv ljudskog dostojanstva; 10 ljudi je tamo umrlo od početka juna. U međuvremenu, evropski lideri se prepiru oko toga ko snosi odgovornost za prihvat azilanata, cinično se dobacujući vrućim krompirom.

Dakle, za mnoge od nas je Lampeduza onda drugačija vrsta simbola - za političku i moralnu propast privilegovanih stanovnika Evrope i Velike Britanije, za našu naizgled nemogućnost da delujemo ili da zaštitimo i prihvatimo azilante i izmučene migrante.'

Da se vratimo na Fofaninu ploču: muzika je dobra, vrlo dobra, naročito traka "Plume (Realist mix)". Sadrži sve što bi tehno trebalo da bude: urgentan, inventivan, hipnotičan. Naravno, opravdano je postaviti pitanje kako muzika, pogotovo instrumentalna elektronska muzika, može adekvatno odgovoriti na krizu ovolike magnitude. Možda je najkraći odgovor da ne može. Nećete moći da raspoznate o čemu se zapravo radi u ovoj muzici ako je čujete u klubu.

Što ne znači da bi trebalo  da prestanemo sa pokušajima. Upravo je to razlog zbog koga imamo internet - da delimo ideje, da ponudimo kontekst, da se fokusiramo na suštinske stvari. Davnih dana, smo to uradili sa omotima i beleškama (uvek ću pamtiti kupovinu Age of Consent Bronski Bita 1984., sa 13 godina, i shvatanja iz brošure koja se dobijala uz kasetu kako je britanska zakonska granica za stupanje u seksualni odnos diskriminisala LGBT omladinu. Nikad ranije nisam razmišljao o nečemu na taj način, i to je predstavljalo prekretnicu u mom shvatanju ljudskih prava). Zasluga je Fofane što koristi tehno kao platformu da bi govorio o migratnskoj krizi: to nas podseća da tehno može da ide izvan formalizma, izvan zadovoljstva, izvan sopstvene istorije.

Naslovna numera EP-ja je, iz mnogo razloga, možda i njegova najmoćnija.  U traci "Another World ", Fofana ostavlja ritam po strani i koncentriše se isključivo na digitalnu evokaciju okeana: četiri čvrsta minuta žubora i kovitlanja. Mala, žuborasta skala, raste i pada kreirajući iluziju valjanja talasa obavijenih penom: ka kraju, ona se pretvara u ono što zvuči kao terenski snimak plime. Što se tiče reprezentacije tiče, nema ničeg metaforičkog o tome. Ovde, kao da govori: to je to. Nema poetične predstave mora, samo ekspresivna igra frekvenija osmišljena da evocira nepojmljivu silu. Samo ime, ''Another World'' (Drugačiji svet) je nažalost ironično. Dreksija je sanjala o drugačijem svetu za njihove preživele protagoniste, ali ništa slično ne čeka žrtve Mediternaskih migracija.
Za puno ljudi, zvukovi evocirani na ''Antoher World'' su naprosto poslednja stvar koju će čuti.

Philip Sherburne, Pitchfork

Pomen heroju - DJ S.T.R.O.B.

DJ S.T.R.O.B. (poznat i pod imenom DJ Dejan Mirković) će biti zapamćen kao osoba koja je među najodgovornijima za rani razvoj tadašnje jugoslovenske tehno scene. Počevši sa radom u klubu 'Akademija' sa Mark Wee-jem (koji je tamo bio rezidentni dj), ova priča je neraskidivo vezana za same, najentuzijastičnije početke beogradske elektronike i klabinga. Njihovo veče se zvalo 'Trance-Europe Express'.

Nakon toga, DJ STROB je počeo da pušta u Industriji, dodajući novi dan za žurke u tadašnjem beogradskom klabingu. Nekoliko nedelja kasnije, Mark Wee i DJ Innvision su mu se priključili, polako stvarajući jedno od najbitnijih večeri u to vreme. Kada im se pridružio DJ Eye, stvoreni su United DJs of Trance. Veruje se da je to prva beogradska DJ grupa i da su njihove nedeljne večeriu Industriji imale najprestižniji klupski status jugoslovenske tehno i haus scene.

U tom periodu, razvija se i emisija na tada jako bitnom YU Radiju, emisija pod imenom 'Pulsar'. Nakon problema sa 'Pulsarom' i gašenja, nastaje 'Superbooster', a zatim i kultni 'Generator', koji postaje najvažnija i referentna radio emisija klupske kulture na području Srbije i Crne Gore.

Nakon razlaska UDJOT, DJ STROB, Mark Wee i DJ Eye formiraju Integra Productions, nastavljajući svoju rezidenturu u Industriji.

DJ STROB je nastupao svuda po Srbiji i na svim bitnijim rejvovima tog vremena. Njegov muzički stil je najverovatnije bio najpogodniji klupskoj atmosferi tog doba, gde je uspešno kombinovao esid haus, tehno, trens i sve između, stvarajući jedinstvenu atmosferu za ono vreme.

U jednom momentu, dijagnostifikovan mu je rak zbog koga je morao da okonča karijeru 11. maja 1996. (na svoj rođendan), izvodeći svoj poslednji set na 'Taurus' žurci u Industriji. Zadnja traka koju je vrteo bila je V-Tracks - Heretic Voices. Celo veče je bilo izuzetno energetski nabijeno i na kraju seta je svoje ploče bacio u publiku.

Učestvovao je u klupskom životu grada sve do poslednjeg momenta, a ovaj svet je napustio u noći između 9. i 10. novembra 1996.

Neka ovaj heroj beogradske elektronike počiva u miru.